Рођендан

Малени гуштер излете тик испред мојих захукталих ногу и ја се у трену заледих у месту. Милиметри су ме делили од његовог репића. Он застаде трен, баци на мене један брз, прекоран поглед и шмугну у грм. Но, то беше довољно да ме пробуди из летаргије. Аман, жено, где журиш? Изашла си у шетњу, а не на трке.

Завукох руке у џепове и подигох замишљен поглед са песковите стазе, а испред мене заблиста пролећна чаролија недељног јутра. Празан, олистао дрворед дочека ме цвркутом птица и измами осмех. Па шта ако ми је рођендан, могао би ово да буде један диван дан. Но, циник, у последње време врло живахан, одмах промрмља:

“Ех, како да не, могла би и да уживаш, само да не пуниш педесет и три године.”

“Завежи,” дрекнух. “И пусти ме да заборавим.” Ућутао је, притајио се, али знам да је ту, тик иза мене и смејуљи се из прикрајка. Постао је много досадан ових дана, рођендани су му посебан фетиш. Јутрос ме је пробудио зорски и због њега сам и побегла у шетњу. Напољу га овако сунчан дан бар малчице спржи и на неко време ућутка.

Пролазим кроз уске уличице, миришем јутарњу росу на калдрми, помешану са процвалим јоргованом крај пута и дишем пуним плућима. Довољно је само да прођем овим мојим завученим сокацима и срце ми поскочи у грудима.

“Знаш, баш је лепо што те Гардош и даље тако радује. Човек би очекивао да си разочарана и бесна, јер некад си била убеђена да ћеш до педесете купити кућу овде. Сећаш се сна, двориште, башта, огромни орахов хлад, а у углу, твој сто за писање. Ако ме памћење добро служи, био је ту чак и неки мали чамац на Дунаву. Леп сан, нема шта, али очигледно, драга моја, само сан. Хм, можда твој главни проблем и нису године, већ то подвлачење црте и сумирање: шта сам желела, планирала, а шта од тога остварила.”

“Завежи, завежи, завежи.” Резигнирано убрзах корак. Како зна где да ме боцне, безобразник. Пењем се до Куле и улазим у кафић. Мој сто, онај у ћошку, тик до ограде, срећом чека ме празан. Качим ноге на ограду и заваљујем се у удобну фотељу. Ха, знам и ја понеки трик! Овај поглед на сунцем окупан, а још увек сањив Земун и Дунав који у даљини трепери, сваки пут, без изузетка, чекићем дотуче циника. Кафица на тераси Гардош паб-а брише питања, дилеме, бриге, милује душу и враћа у живот. Волим пролеће. Волим април. Волим и мој рођендан, само последњих година нешто таласам. Плаше ме бројке.

“Зашто, Боже? Зашто нам ово радиш?” Пролете ми кроз главу и насмеја Џоијев вапај из “Пријатеља”.

Наслањам главу на мекани јастук, затварам очи и пуштам да ми топли зраци милују лице. А, можда стварно претерано драмим? Јер, реално, ко то зна колико ћу још да поживим? Гени су чудо, моја баба Негосава је живела 98 година. А, у односу на стотку, педесете су младост. Ствар је само перспективе. Лепо ми је син јуче рекао (чак се и он сажалио на моје снуждено лице):

“Шта ти је бре, мама, брате, па то су најбоље године: деца порасла, а ти у пуној снази. Ја очекујем од тебе да сад купиш једног Харлеy-Давидсон-а, знаш оно, криза средњих година, и напокон слободно и опуштено пајаш по свету, а не да ту као нека баба цмиздриш.”

То баба на крају му ништа није требало, али, за све остало је био потпуно у праву. Право време тек долази. Можда нећу баш мотор да купим, мада сам их некад много волела, али бих могла да седнем у ауто и кренем у походе. Има толико места, која сам годинама остављала за после.

Решено је: нема више после, постоји само сад.

Устајем и трком се враћам кући. Наравно, успут свраћам до “Госпође Мирков”, ред је да се почастимо дивним колачима и весело улећем у стан. А, тамо изненађење (изгледа да сам стварно много драмила ових дана): моји синови, муж и Ика ме весело грле и засипају поклонима, на столу огроман букет цвећа, а са звучника трешти “Purple Rain”. Флаша вина, Принц и журка може да почне.

ПС А, ти цинику незадовољни сад можеш само да цркнеш, јер никакву кућицу на Гардошу не бих мењала за ово богатство.

ПСС Али, да се зна, од ње и даље не одустајем.

One thought on “Рођендан

Add yours

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: