Српска жена

Гасим ТВ и узнемирено кружим по соби. Нисам требала сама да гледам ову епизоду, могла сам да предпоставим шта ме чека, али нека мазохистичка жеља је надвладала разум. Седам крај прозора и палим цигарету, тражећи смирај у бескрајној белини која прекрива град, али срце ми само још снажније закуца.

Ништа ми није јасно, да ли је могуће да се моје тинејџерске слике романа Боре Станковића толико разликују од садашњег доживљаја? Некадашњу одушевљеност језиком, драмом, а посебно храброшћу да тако одважно дочара еротски набој, сада боји само страшна љутња и туга. Никако не могу да избацим из главе призоре силовања, батињања, одузимања деце. И поново ме пороби тешка истина, српска жена је једна огромна патња. Никада није имала своје место, у родном дому је била туђа кућа, а њена деца туђи унуци, а у мужевљевој – доводак. Она нема до старости свој глас, а и тада само над снајама. Муж јој се обраћа најчешће са: “Ћут’ жено.” Размишљам о газдарици Цоне у Врању и Лу Саломе у Аустрији и питам се колико их је коштала њихова слобода? Водиле су “раскалашан” живот тек колико један просечан мушкарац, а биле обележене као бестиднице. Зашто је срећна, паметна и задовољна жена тако велика опасност? Зашто је испуњавање њених снова, њене воље и сексуалних прохтева, обележено као бахатост и промискуитет?

Но, паралелно ме упорно кљуцка и питањце: колико смо се ми одмакле од средњевековне српкиње? Да ли уопште можемо да побегнемо од судбина наших прабака, да ли се наши мушкарци могу одмаћи од вишевековног доминантног положаја? Питање је да ли то желе и могу, али и да ли им друштво и средина то дозвољава. Колико је потребно храбрости и нама и њима да изађемо из зацртаних улога?

Не знам, збуњена сам. Кроз главу ми пролази дефиниција доброг мужа моје тетке: не пије, не бије те и не тражи да га чека топао ручак на столу. Сећам се и прошлогодишње свађе са познаницом са факултета, која је тврдила да њена колегиница заслужује мужевљеве батине, јер има дугачак језик и не зна да стане. Сећам се силних осуда Милене што је пријавила силовање. Кад смо ми тако окрутне, како да очекујемо разумевање од других?

И где смо данас? Колико запослених жена је успело да подели кућне послове? Колико мужева је жртвовало каријеру због породице? Колико њих има свест о жениним потребама, жељама? У колико бракова је секс женина брачна дужност, колико силовања је пријављено, колико осуђено, колико тона пудера је потрошено за прекривање масница? Колико ћерки је ускраћено за наследство због сина? Колико младих жена је угасило своју памет као Милена Марић? Чини ми се много, и превише за двадесет први век. Слушам клинце како коментаришу једнако као њихови чукундедови: девојка која је променила више момака – курва, младић са пуно цура – фрајер, и не могу да верујем. Хоћемо ли икад изаћи из ових моралних окова?

Највише ме нервира што се свака оваква тема брутално искоришћава све док се не обесмисли и онда нестане. Како наћи меру и причати о женским проблемима, а не бити луда феминисткиња? Чини ми се да се тако сваки дијалог гуши, проблем претвара у медијску свађу, која се завршава моралном, социјалном и друштвеном осудом женског подривања породице. А, шта да ради неко као ја, ко жели да сачува и породицу и своју слободу, ко жели да подели кување и прање, да има једном недељно дан за себе, која може да тужи газду јер је другарски шљепнуо и не добије отказ, која сме да дрекне на дрског маторца који јој се припија у аутобусу, без страха и стида, која може бар једном месечно да дође са посла, запали цигару и стави ноге на сто? И не разведе се…

Па ништа, морам да се борим, гурам, лактам, свађам, молим и правим простор. Желим то због себе, али и због наших ћерки. Оне морају да спознају и поштују своје жеље, да их прате, испуњавају, да науче да преговарају и праве компромисе, али не увек на своју штету. Нека се љуте сви, проћи ће их.

Брине ме само један проблем, како убедити мушкарце да мало узмакну? Мислим, разумем их, и ја бих вероватно такав статус бранила крвљу, али није фер, стварно није фер. Немојте мушкићи претеривати, јер, што би Фиби рекла, никад се не зна, можда се у следећем животу родите као жена.

2 thoughts on “Српска жена

Add yours

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: