Звиждук

“Хало, где си до сада? Зашто се овако касно јављаш? И какво ти је то гнездо на глави, могла си бар да се очешљаш!”

Строгост у мамином гласу моментално разбуди педесетдвогодишњу девојчицу, и ја се збуњено исправих на столици и прођох руком кроз косу. Ух, колико мрзим ове јутање видео позиве. Још нисам ни кафу попила и једва видим њене обрисе на екрану, а она је сигурно у трену скенирала сваки детаљ на мени. Срећом, у том тренутку укључује се мој спасилац и док мама критикује сестрину изгужвану дуксерицу, ја кришом грабим четку.

Смешак ми измами сестрин изнервиран глас који иронично подсећа маму на заборављен, нежан поздрав: “Добро јутро ћеро, како си ми?”

Ништа се није променило четрдесет година: мамина обавезна критика, наравно из најбоље намере, моја блентава кривица и послушност и сестрина снажна борбеност за обе.

“Аман жено, одрасле смо, пусти нас на миру. Данас радим од куће, навукла сам први дукс из ормана.”

“Могла си бар да га опеглаш.”

“Нисам могла, радила сам ноћас до три презентацију и … уосталом шта се ја теби цео живот правдам, не занима ме гардероба и тачка. Помири се са тим. Шта си се окомила јутрос на мене, погледај Лелу, она се још није ни умила.”

И док се шеретски смеје, ја панично бришем крмеље из очију и брзо одговарам:

“Види њен израстак, ја сам се бар офарбала.”

Мама хвата наше “крајње непримерено озбиљним годинама” добацивање, и увређено, али са скривеном срећом што се и даље играмо са њом, наставља тужну жалопојку, како је силно желела да постанемо дотеране и одмерене даме.

“Говори тихо и води пса са собом.” Промрмљах.

“Молим?” Има седамдесет година, али и даље бритку строгост која ме у трену пецну и ја само прошапутах:

”Ништа, ништа, само је време да се помириш са нашим изгледом. Веруј ми, нема ту више помоћи.”

“Урадила си све што си могла, такав труд и ентузијазам у прављењу финих госпођица од изгубљених случајева никада нико није видео, то ти гарантујем. Знаш мама, у последње време све више мислим да су те можда преварили у породилишту и увалили су ти неку безвезну децу, а задржали твоје лепе дамице.”

Ту сад и мама почиње да се смеје и прети сестри, која одувек има тај фантастичан дар (на којем јој силно завидим), да је наљути, разбесни и већ у следећем тренутку, насмеје. Ваљда се зато и рађају млађа деца.

И док се њих две весело препуцавају, разбуђена другом кафом, гледам маму и питам се да ли смо стварно њене ћерке. Од марта месеца је затворена у кући са татом (извини тата и сви остали мужеви, али могу само да замислим како јој је), без пријатељица са којима годинама пије јутарњу кафу, без дружења које јој живот значи, осуђена само на кратке, повремене шетње.  

А знате како изгледа: коса свеже офарбана и исфенирана (вероватно је спавала са виклерима), минђуше и огрлица у тону, а кашмир блуза боје бургундца (која истиче њен нежан тен) је бепрекорно уклопљена уз тамне панталоне (на чију ивицу можеш ладно да се посечеш). Лице јој одише јутарњом свежином, чини ми се да имам више бора од ње. Седи право на ивици столице и нигде се ни у назнакама не виде болови од кичме, кука, реуме. Тај дух који моја мама чува сво време короне мене фасцинира. Сестра и ја смо увеле ово кафенисање не би ли јој мало прекратили дан и унели радост, а сада ми се чини да све чешће ми крадемо њен оптимизам.

“Чувајте се, јер ако се ви чувате и Бог вас чува. И не брините, биће све добро. Да се разумемо, не може се против судбине. Али не паничите, проћи ће и ово. Но, то није разлог да тако изгледате. За Бога милога, живните мало и дотерајте се. Гледајте живот из угла ружа, а не трња.”

Говори полетно, веселим тоном, а у позадини чујем тату како звиждуће док поправља чесму. Затрепери ми срце од милине. Шта нам се то десило? Где, кад и како смо изгубили звиждук?

One thought on “Звиждук

Add yours

  1. ❤ za mamu, moja je starija desetak godina, sa sličnim tekstovima… To su te poletne generacije.
    Pored nje i pred njom se osećam kao slon(ica) u staklarskoj radnji.
    Koliko je ona graciozna i gracilna, toliko sam ja nikakva i trapava.
    Očaj :-)))))))))

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

<span>%d</span> bloggers like this: